Početak

Imao sam ga, držao čvrsto u rukama, verovao u sebe, a ipak na kraju sve nestade. Verovao sam da mogu da rešim stvar, stvarno sam mislio da mogu, osećao sam to. Ali gde je problem? Svi bi pomislili da sam lud, da su to fantastične i nestvarne ideje, smejali bi se možda, a u najmanju ruku bilo bi im čudno, i ko zna kako bi me posmatrali.Ali ja sam verovao...
Sad shvatam da sam mogao bar da pokušam i da nisam bio dovoljno hrabar. Možda ne bih uspeo, možda bi se dogodilo sve ono što sam nabrojao, ali bar bi pokušao i znao bih. Imao sam neku ideju, imao sam plan, iako su se svi pomirili. Ali nisam ništa uradio... Zar nisu najbolje ideje u istoriji, i najbolje stvari u početku izgledale kao ludosti i nemoguće?
Ovako, ostaje mi taj teret na leđima, jer sam ja krivac, samo ja. Neki bi rekli pa nisi ništa mogao. A otkud znaju da nisam? Otkud ja znam da nisam? I zašto uopšte nisam? Čega sam se bojao? Sad uviđam ogroman besmisao mog nečinjenja i prepuštawa slučaju i ne znam ni ja čemu. To je bio moj zadatak, osećam.
A šta sad? Ostaće mi to. Ali ostaće mi i neki nauk. Mada mislim da bi sledeći put, ili da se vreme vrati unazad opet isto bilo. Ja bih sedao i ništa ne bi uradio, plašeći se glupe ideje. Hah, glupa, pa kakva god da je bila je jedina i moja.